Početna

Vera

Molitve

Krsna Slava

Događanja

Foto Galerija

Kalendar

Istorija

Kontakt

English      Српски

Sveti Nikolaj

Čudotvorac arhiepiskop

Marlikijski - Nikoljdan

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovaj slavni svetitelj, slavljen i danas po celome svetu, bi jedinac sin u svojihznamenitih i bogatih roditelja, Teofana i pone, žitelja grada Patare, u Likiji. Kao jedinca sina, darovanog im od Boga, oni opet posvetiše Bogu, i time dadošega Bogu kao uzdarje. Duhovnom životu nauči se sveti pikolaj kod svog strica Nikolaja, episkopa patarskog, i zamonaši se u manastiru Novi Sion, osnovanom tim istim stricem njegovim. Po smrti roditelja Nikolaj razdade nasleđeno imanje siromasima ne zadržavajući ništa za sebe. Kao sveštenik u Patari beše se pročuo

svojim milosrđem, mada on brižljivo skrivaše svoja milosrdna dela ispunjujući reč Gospodnju: "Da ne zna levica tvoja što čini desnica tvoja" (Mt 6, 3).

Kada se predade samoći i bezmolviju, smišljajući da tako do smrti proživi, dođe mu glas sviše: "Nikolaje, pođi na podvig u narod, ako želiš biti od Mene uvenčan". Odmah potom čudesnim Promislom Božjim bi izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. Milostiv, mudar, neustrašiv, sveti Nikolaj bio je pravi pastir dobri stadu

svome. U vreme gonjenja hrišćana pod Dioklecijanom i Maksimijanom bačen u tamnicu, no i u tamnici poučavaše ljude zakonu Božjem. Prisustvovao Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, i, iz velike revnosti prema istini, udario rukom jeretika Arija. Zbog toga dela bi uklonjen sa Sabora i od arhijerejske službe sve dok se nekolicini

prvih arhijereja na Saboru ne javi sam Gospod Hristos i Presveta Bogorodica i ne objaviše Svoje blagovolenje prema Nikolaju. Zaštitnik istine Božje ovaj divni svetitelj bio je vazda i odvažan zaštitnik pravde među ljudima. U dva maha spasaoje po tri čoveka od nezaslužene smrtne kazne. Milostiv, istinit, pravdoljubiv, on je hodio među ljudima kao angel Božji. Još za života njegova ljudi su ga smatrali svetiteljem i prizivali ga u pomoć u mukama i bedama; i on se javljao, u snu i na javi, onima koji su ga prizivali, podjednako lako i brzo nablizu i nadaleko, i pomagao.

Od njegovog lica sijala je svetlost kao od lica Mojsijeva, i on je samom svojom pojavom donosio utehu, tišinu i dobru volju među ljude. U starosti pobole malo i upokoji se u Gospodu, mnogotrudan i mnogoplodan, da se večno veseli u Carstvu nebeskom produžujući da čudesima na zemlji pomaže vernima i proslavlja Boga svoga. Upokojio se 6. decembra 343. godine (v. 9. maj).

 

Tekst preuzet iz knjige:

Sv. episkop Nikolaj žički,

"Ohridski prolog"