|
Početna |
|
Vera |
|
Molitve |
|
Krsna Slava |
|
Događanja |
|
Foto Galerija |
|
Kalendar |
|
Istorija |
|
Kontakt |
|
KRSNA SLAVA
Poštovanje prema Bogu i Božjim ugodnicima je ustanovilo Krsnu slavu u našem narodu. Slava se uznosi Bogu posredstvom svetitelja kao zaštitnika porodice, čuvajući uspomenu na dan kada su naši preci krštenjem postali hrišćani. Slavom je obeležen dan pokrštenja i svetitelj koji se praznovao prihvaćen je kao zastupnika pred Bogom.
Srbi su jedini narod koji vekovima poštuje neprekinutu tradiciju da slavi uspomenu na primanje vere. U narodu se slave mnogi svetitelji, a ponajviše familija slavi Svetog Nikolu, Svetog Georgija, Svetog Arhangela Mihajila, Svetog Jovana, ...
Danas se poreklo i srodnost familija često prepoznaje po slavi. Porodice koje žive u rasejanju treba da se vezuju za slavu jer se na ovaj način čuva vekovna zlatna nit porekla koja podseća: ko smo, šta smo - izražavajući spremnost da kao takvi ostanemo da postojimo. Slava leči od nostalgije; patnje za rodnim krajem, predstavljajući ujedno i sredstvo koje upućuje na veru naših dedova, koja oplemenjuje umnožavajući duhovnu snagu.
Čovek koji zasnuje svoje domaćinstvo i nije u mogućnosti da sa svojom porodicom prisustvuje slavi u roditeljskom domu, uzima od oca blagoslov da slavi Krsnu slavu. Netačne su priče, da je običaj, da sin ne slavi dok je otac živ. To se ne uklapa u narodnu etiku, jer svako želi da roditelji žive, ali ponosno isčekuje da slaviti porodičnu slavu, da bi i deca na vreme osetila lepotu i značaj slave koja im ujedno ukrašava detinjstvo. Zašto da sebi uskratimo tu duhovnu radost? Kako da se odazovemo kumu, kolegi, prijatelju, pa i srodniku ako ne slavimo? Greh je slavu zanemariti jer slavska trpeza okuplja na jedinstvo poštovanja Boga, svetitelja i običnih ljudi. Čistota vere je ukrasila slavu divnim običajima iz nacionalne kulture.
Dakle, pravoslavni Srbine: Zatraži blagoslov roditelja, zatim, ako to dosada nisi učinio; uzmi slavsku ikonu, kandilo, sveću, kadionicu i tamjan i nekoliko dana pre slave obrati se svešteniku da poseti porodicu i blagosiljajući dom osveti vodicu, kojom će domaćica mesiti i ukrasiti slavski kolač. Iskoristi priliku da upitaš sveštenika za sve pojedinosti koje ti nisu jasne.
Spremiti i slaviti Krsno ime nije teško, niti sme biti skupo ako imamo u vidu da je slava prvenstveno: molitva, sveća, slavski kolač i slavsko žito. Koliko će gostiu biti za slavskom trpezom - to je manje važno.
Slavska radost otpočinje u veče slave kada se pred ikonom prislužuje kandilo, koje gori dok se slava ne isprati. Poželjno je da domaćin, na dan slave u crkvi uzima slavsku sveću koju nameni i upali pred dolazak gostiu, a gasi obično crvenim vinom kada se gosti isprate. Dok gori sveća domaćin stojeći služi goste i ukazuje čast slavi i prisutnima.
Najsvetiji momenat slave predstavlja sveti čin, kada se u crkvi svešta slavsko žito, i osvećuje i seče slavski kolač, spominjući u molitvama napredak i zdravlje porodice i pomen umrlim precima.
Slava bez svešteničkog osvećenja slavskog žita i kolača predstavlja običnu pijanku bez duha; bez blagoslova Božjeg.
U domu pred upaljenom svećom najsvetiji i najsvečaniji momenti su molitveno ustajanje u slavu, služenje slavskim žitom i slavskim kolačem uz blagosiljanje i nazdravljanje osmišljeno narodnim duhom. Kultura i vaspitanje nam nalaže da za slavskom trpezom vodimo Bogougodne i pristojne razgovore, dok se od domaćina očekuje da u odredđenom momentu kaže nešto iz žitija svoje slave.
Prva čast služenja je slavsko žito koje se sprema za sve slave; i za svete Arhangele Mihaila i Gavrila, kao i za svetog proroka Iliju, jer su pred Bogom sve slave žive. Dakle, ne sprema se slavsko žito slavi pred dušu, već se osvećuje Bogu u slavu, svetome u čast, u spomen čestitih predaka koji nam preneše slavu, kao i porodici koja slavi - za ispunjenje spasonosnih molitava.
Slavska trpeza treba da ima skromnosti po ugledu na primere svetitelja, da hrana i piće ne budu u prvom planu. Da se zapaziti neumerenost gde pojedinci slavu pretvoraju u običnu pijanku. Pripremaju u posne dane mrsnu hranu zaboravljajući da je u naciji oduvek bilo: "Kakav dan takav dar." Manji greh je slavu neslaviti nego mrsno uz post spremati. Svetitelji su svoju slavu i postom stekli, tako da neće pogledati na porodicu koja u posne dane slavu nipodaštava.
Da bi dom dostojanstveno slavio, potrebno je da slavu ne gleda kao običaj, već da molitveno svedoči nebu da je dostojan potomak svojih čestitih dedova. To se dokazuje poštovanjem svoje crkve i reda koji crkva čuva.
Svakako da je vreme komunizma, u velikoj meri, osnovni red bacilo u zaborav, tako da se prilagođavanjem uobičailo ili usvojilo iz neznanja, ponešto što skrnavi slavu. Naša Sveta pravoslavna crkva je sada u većoj meri prisutna da sve vrati na svoje pravo mesto. Kada je slava u pitanju, običaji i tradicija su u službi vere, i svako ko bilo šta nameće protivno učenja crkve, svesno greše pred Bogom, slavom i gostima, ubeđujući samo svoje pretke da nisu Krsnu slavu poštovali u dovoljnoj meri.
Neka je blagosloven dom koji slavi po redu koji ustanovi jedinstvo verskog i nacionalnog duha - koji crkva čuva.
Neka živi epska poruka: "Ko Krsno ime slavi ono mu i pomaže!". Onima koji su od pre slavili: Slava srećna napredna i dugovečna! Koji otpočinju da slave: Srećan početak slave na dugo i mnogo!
|
